Jednog popodneva, glavni direktor banke vraćao se kući u svojoj luksuznoj limuzini, kad opazi dva čovjeka kako jedu travu uz rub ceste.
Naredio je svom vozaču da zaustavi auto i izlazeći iz auta, upita jednog od njih:
- Zasto vas dvojica jedete tu prljavu i uvenulu travu?
- Nemamo novaca za hranu -odgovori jadni čovjek.
- Eto, zato moramo jesti travu.
- Dobro, onda idemo mojoj kući i ja ću vam dati jesti - reče bankar.
- Hvala, ali ja imam ženu i dvoje djece sa mnom. Eno ih dole, ispod onog drveta.
- Nema problema, povedi i njih - reče ponovo bankar. I, okrenuvši se drugom čovjeku, reče mu:
- Ti također možeš s nama.
Čovjek tihim glasom progovori:
- Ali, gospodine, i ja isto imam suprugu i šestoro djece sa mnom!
- Dakle, neka dođu i oni, naravno - odgovorio je bankar.
I svi oni uđoše u ogromni i luksuzni automobil.
Vozeći se tako, jedan od dvojice pogleda stidljivo u bankara i reče:
- Gospodin je vrlo ljubazan... Hvala vam što ste nas sve povezli sa sobom!
Bankar mu je odgovorio:
- Dragi moj, nemorate se sramiti, vrlo sam sretan sto ovo činim! Vi ćete zaista biti oduševljeni mojom kućom... Trava je tamo lijepa, zelena, zdrava i viša od 20 centimetara, tako da će biti dovoljno za vaše obitelji!